Српска православна црква и њени верници данас прослављају празник светих апостола Петра и Павла, сећајући се њиховог живота, мисије и чудеса, који су оставили дубок траг у хришћанској вери и традицији.
Свети апостол Петар
Свети апостол Петар, рођен као Јеврејин, носио је име Симон пре него што је постао апостол Божији. Био је брат светог апостола Андреја Првозваног и потекао из града Витсаиде. Као рибар, по природи простодушан и богобојажљив, строго је следио заповести Господње. Био је ожењен сестром апостола Варнаве и са њом је имао једног сина. Једног дана, његов брат Андреј му је рекао: „Ми нађосмо Месију, Христа“ и одвео га к’ Исусу. Исус га је погледао и рекао му: „Ти си Симон, син Јонин, ти ћеш се звати Кифа (Петар).“
Свети Петар се бринуо о својој породици све док га Господ није позвао на апостолство. Он је први од ученика Божијих који је изразио јасну веру у Господа Исуса, рекавши: „Ти си Христос, Син Бога Живога“ (Мат. 16,16). Његова љубав према Господу била је огромна, а вера му је временом јачала. Иако се три пута одрекао Христа, искрено покајање му је омогућило да први види васкрслог Господа. Након Вазнесења Господњег, свети Петар постао је врховни међу апостолима и први учитељ и проповедник Јеванђеља. Проповедао је по Палестини, Малој Азији и Италији, чинећи многа чудеса. Лечио је болесне и васкрсавао мртве, а чак су и његова сенка исцељивала. Цар Нерон га је осудио на смрт и распео наопако, сматрајући да није достојан исте смрти као Господ.
Свети апостол Павле
Пре апостолства, свети Павле се звао Савле и био је из племена Венијаминова, из града Тарса. На почетку је био гонитељ и мучитељ хришћана, али га је Господ изабрао за свог ученика и ревнитеља хришћанске вере. На путу за Дамаск, јавио му се сам Господ и рекао му да престане са прогоном хришћана. Савле се крстио и постао Павле, посветивши се апостолској служби. Проповедао је Јеванђеље широм света. У почетку га остали апостоли нису прихватали, али су касније увидели његову верност и прихватили га као себи равног. Његова страдања била су огромна, али је показивао натчовечанско трпљење. Живот му је стално био у опасности, али је наставио да проповеда и организује Цркву у многим местима. Достигао је савршенство и могао је рећи: „Не живим ја, него Христос у мени“. На крају, био је посечен у Риму, у време цара Нерона, истог дана када и апостол Петар.
