ХРАМ СВЕТОГ МУЧЕНИКА ТРИФУНА
Освећење земљишта за градњу храма је обављено 14.02.2005.године на дан Св. мученика Трифуна.

Освећење је извршио Епископ банатски Никанора, за време службовања јереја Зорана Андрића.
Темељи храма су саграђени 2006.године, за време опслуживања парохијом Гудуричком протонамесника Миломира Тодоровића.
Исти су освећени 2007.године на славу храма Св.Мученика Трифуна 14.02. 2007.године. Освећење је извршио Епископ банатски Никанор уз саслужење свештенства. За време службовања парохијом Гудуричком јереја Небојше Марковића у току 2008. године купљена је цигла за градњу истоименога храма и прикупљан прилог за даљу градњу.
За време службовања јереја Миломира Јелића почели су зидарски радови 09.03.2009.године, а извођач радова је био Господин Радомир Милошевић из Црне Траве. У току 2009.године храм је сазидан и постављене су бетонске куполе. У току 2011.године је постављена столарија на храму и освећена су звона дана 11.10.2011.године. Једно звоно је прилог Господина Пере Мацуре, а друго је донација Епархије банатске. У 2012.године је храм одерцован-омалтерисана је унутрашњост храма, постављена су улазна врата, поставњено је подно грејање и керамика на поду. Освећени су часни крстови и постављени дана 16.01.2013.године. Сви изведени радови су реализовани великим трудом и залагањем Господина Пере Мацуре, Председника Црквене општине Гудурица.
Свети мученик Трифун
Српска православна црква и верници Светог Трифуна, сматрају заштитником винограда, чуварем усева од непогода и штеточина, али и заштитником искрене љубави свих хришћана
Рођен у селу Кампсади у Фригији од сиромашних родитеља. У детињству чувао гуске. И још од детињства на њему је била велика благодат Божја, те је могао исцељивати болести на људима и на стоци, и изгонити зле духове. У то време завлада Римским царством цар Гордијан, чија ћерка Гордијана сиђе с ума, и тиме баци свога оца у велику жалост. Сви лекари не могаху лудој Гордијани ништа помоћи. Тада зли дух из луде девојке проговори и рече да њега нико не може истерати осим Трифуна.
После многих Трифуна из царства буде и овај млади Трифун позват по Божјем Промислу. Он би доведен у Рим где исцели цареву ћерку. Цар му подари многе дарове, које Трифун при повратку све раздели сиромасима. У свом селу продужи овај свети младић чувати гуске и молити се Богу. Када се зацари христоборни Декије, свети Трифун би истјазаван и љуто мучен за Христа. Но он поднесе сва мучења с радошћу великом, говорећи: “О кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и Бога мога!” Све муке ништа му не нашкодише, и мучитељи га осудише најзад на посечење мачем. Пред смрт Трифун се помоли Богу и предаде душу своју Творцу своме 250. године.
Предсмртна молитва светог Трифуна: “Господе Боже богова и Цару царева, Најсветији од свих светих, богодарим Ти што си ме удостојио да завршим подвиг без колебања. И сад Ти се молим, да ме се не додирне рука демона невидљивог, да ме не свуче у дубину погибељи. Него, нека ме свети Твоји ангели уведу у красна насеља Твоја, и учини ме наследником царства Твог жељеног. Прими душу моју, и услиши молитву свих оних који буду Теби приносили жртве за спомен мој; погледај на њих из Твог светог обиталишта; даруј им обилне и нетрулежне дарове. Јер Ти си једини благ и милостив Дародавац во вјеки вјеков, амин.” Како св. Трифун пострада у Никеји, и како се над његовим мртвим телом догодише многа чудесна исцељења, хтедоше га грађани никејски ту у своме гробљу сахранити. Но светитељ се јави некоме у визији и изрече своју жељу да га пренесу у његово село Кампсаду где је некад гуске чувао, и тамо сахране.
Извор: Охридски пролог

Парохијом данас опслужује: протонамесник Иван Драгићевић из Великог Средишта који у том месту опслужује и Храм Сабора Светих Архангела (26.јун).

Првобитни храм у Великом Средишту подигнут је 1836. године и посвећен Светом Архангелу Гаврилу. Године 1923. на темељима старог храма подигнут је нови храм који је посвећен Светим Архангелима Михајлу и Гаврилу. Иконе на иконостасу су рад иконописца Владимира Зелинског које је насликао 1935. године. Не зна се тачно када је ова парохија настала, али се први пут спомиње у матичним књигама 1768. године.
…
