Данас је у Храму Светог мученика Трифуна у Гудурици свечаном архијерејском литургијом обележен празник посвећен овом светитељу, којег мештани Гудурице и парохијани прослављају као своју славу, Светог мученика Трифуна, заштитника винара и виноградара.
Светом архијерејском литургијом, на радост свих житеља, началствовао је Његово Преосвештенство Епископ банатски господин Никанор, уз саслужење свештенства вршачког намесништва.
Кум Храмовне славе за ову годину био је господин Перо Мацура са својом породицом из Гудурице, а како традиција и обичаји налажу, изабран је кум славе за наредну годину, а то је господин Жарко Гимбош са својом супругом Бранком из Вршца.
„Кумовима нека је на здравље и спасење!“, рекао је протонамесник Иван Драгићевић окупљеним верницима.
Сечење славског колача и освећење винове лозе обавио је Владика, Епископ банатски Г. Никанор.
Епископ банатски господин Никанор је поучио вернике, рекавши: „Честитам свештеницима овог Светог храма и свим верницима који у овом месту прослављају свог заштитника, светог Трифуна, мученика, али и свој браћи, свештеницама и монасима, целом нашем народу који данас слави овог великог Божјег светитеља. У овом свету постоје различите службе. Свака служба пружа могућност човеку да оствари све што му је потребно за вечно Царство Божије.“
„Радом поштеним и часним, достојни смо речи које свето писмо наводи. Сам Господ каже: ‘Ништа без мене не можете чинити.’ Многи су, као у старом завету, покушавали да се сакрију од Божјих заповести и самог Бога. То је учинио први Адам у рају, када је сагрешио, па се сакрио од Бога, мислећи да га Бог неће наћи.“
„Од Божјег свезнања и свевидећег Бога ништа се не може сакрити. Бог свакоме од нас плаћа по делима нашим, не по пристрасности или на основу туђих речи или лажног сведочења. Према свом свеобухватном знању и вечној правди, свако ће примити заслужену награду. Свети Трифун, као прост младић из једног места у Малој Азији, живео је чистог срца, задовољан оним што је имао као чувар гусака.“
„Али, служење Богу и поштен рад спасавају душу. Стога честитамо празник свима вама, браћо и сестре, без изузетка. Можда нема празника који наш народ, бар у овом месту, толико радосно очекује као празник светог Трифуна.“
„Зашто? Овај празник има посебно место, постављен је у средину, и од светог Трифуна сви идемо у наше винограде да их режемо и уређујемо, неки чак почну и раније.“
„Данас посебно молимо Бога да елементарне непогоде не нашкоде нашим виноградима. Молитва је важан фактор у сваком нашем поступку, посебно у ономе што директно зависи од Божјег дара, Божјег поклона, Божје љубави и Божје награде човеку за његов рад. Сваки труд се награђује,“ истакао је Епископ банатски, господин Никанор.
Проповед на празник Светог Трифуна одржао је и протонамесник Иван Драгићевић који је казао: „Видимо браћо и сестре из житија Светог Трифуна да на једном обичном човеку може бити велика благодат Божија. Наиме, на сваком човеку може да буде благодат Божија, само ако човек то жели, само ако живи по закону Божијем. Један велики руски светитељ, свети Серафим Саровски рекао је да је циљ хришћанског живота задобити Духа Светога. А светитељи, и управо свети Трифун је по томе свети што је живео у благодати Светога Духа. Добио је од Бога тај дар, благодат Божију, велику силу Божију. И данас смо се сабрали овде у нашем Храму да се помолимо Богу да прославимо име Божије и да се помолимо светом мученику Трифуну да моли Бога за нас, како данас чинимо, како се данас молимо светом мученику Трифуну, који је од обичног човека успео да постане свети човек. Он је успео да достигне највећи идеал у свом животу, да обложи своје биће да постане свети. И он је узор нама свима, који смо овде, који слушамо реч Божију, да треба да се потрудимо да и ми бар будемо приближни какав је био свети мученик Трифун“, истакaо је протонамесник Иван Драгићевић.
Овај дан је у Храму Светог Трифуна у Гудурици био је испуњен молитвом, показујући дубоку веру и преданост традицији коју мештани Гудурице и целе Епархије негују. Свети Трифун, као заштитник винара и виноградара, посебно је цењен у овој заједници, а његов празник се доживљава као моменат обнове и захвалности за дарове које Бог и земља пружа.
Свечана литургија и пратеће активности постале су не само израз вере већ и део културног идентитета овог краја, подсећајући на важност очувања обичаја и наслеђа које нас повезује са прошлошћу и води ка будућности.
