Српска Православна Црква данас, седамнаестог дана месеца јула по старом, односно тридесетог јула по новом календару, прославља спомен Свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија. Рођена је у Антиохији Писидијској, из незнабожачке породице, али је још у младости познала Истинитог Бога, поверова у Господа Исуса Христа и свим срцем Му се предала, желећи да Му служи у чистоти и вери до краја живота.
Још као девојчица, слушајући речи Божјег проповедника о Спаситељу, Марина је запалила своју душу љубављу према Христу, не желећи никога другог до Небеског Женика. Због вере у Христа била је изложена страховитим мучењима од стране безбожног управитеља Олимпија, који је хтео да је одврати од Господа. Најпре је ласкама покушавао да је придобије, а када није успео, подвргао је батинама, гвозденим трновима, огњу, тамници и разним другим мукама. Она је све подносила смело, ослањајући се на силу Божју. Господ је у мукама исцељивао и крепио, а она је до последњег даха непоколебљиво исповедала Христа, јединог истинитог Бога и Спаситеља.
На крају је Света Марина посечена мачем, положивши свој живот за Христа, примивши мученички венац и преселивши се у вечну радост Царства Небеског. Њено страдање посведочио је очевидац Теотим, оставивши га на корист верних, а у славу Христа Господа, коме са Оцем и Светим Духом припада част и слава у векове векова.
Нека нас молитве великомученице Марине, ове небеске заступнице и заштитнице, укрепе у вери, сачувају од сваког зла и подсете да је исповедање Христа истинитог Бога вредније од сваког пролазног добра овога света, јер „благо онима који страдају ради правде, јер је њихово Царство Небеско“.
Иако није обележен црвеним словом, већ задебљаним у црном, празник Свете великомученице Марине, Огњене Марије, у нашем народу има посебно поштовање. Обичај је да се на овај дан не раде никакви послови, а посебно се не обављају радови у пољу.
.
