Данас Српска православна црква и верници обележавају Успеније Пресвете Богородице, један од најзначајнијих хришћанских празника. У народу је познат као Велика Госпојина, дан који се посвећује мајкама и деци, симболизујући безграничну љубав, заштиту и жртву.
Успеније, или прелазак Богородице у вечни живот, представља тренутак када је Дева Марија, по хришћанском веровању, прешла из земаљског у небески живот. Овај догађај се осматра као врхунска тајна вечне љубави и наде у васкрсење и живот вечни.
У многим православним храмовима и манастирима у Србији и дијаспори, данас ће бити служена света литургија у част Пресвете Богородице. Верници посте и припремају се за овај велики празник кроз молитву и поклоничка путовања.
На Велику Госпојину, породице се окупљају, деца дарују своје мајке малим поклонима, а мајке благосиљају своју децу. Овај празник је такође време за обнову вере и зближавање са Богом.
Према народном календару, између Велике и Мале Госпојине, 21. септембра, најбоље је брати лековито биље.
У овим тешким али светим временима, подсећамо се на важност Богородичиног посредништва, њене молитве за нас и нашу потребу да увек тежимо духовној чистоти и блискости са Богом.
Молимо се да Велика Госпојина донесе мир, љубав и разумевање у срца свих верника, и да нас води путем вере, наде и љубави према Богу.
О догађају:
Пресвета Дјева Марија, Богородица проживела је године после Вазнесења свог сина, Исуса Христа. Пре него што је поздравио свет на Голготи, Христос је Пресвету Дјеву Марију поверио на чување апостолу Јовану Богослову. На Сиону, у Јовановом дому, она је посветила своје време медитацији и молитви, чекајући моменат када ће се поново ујединити са својим Сином. Често је обилазила места која су је подсећала на живот и рад Њеног сина. Кроз своје бескрајне молитве и благости, подржавала је апостоле у њиховој мисији проповедања еванђеља. Често је на Јелеонској гори проводила време у дубокој молитви, припремајући се за своје последње дне.
Једног дана, док је била у молитви, Архангел Гаврило јој се појавио и обавестио је да ће за три дана покојити. Весело је примила ову вест и изразила жељу да пре свог прелаза више од свега види све апостоле. Божја воља је испуњена и сви апостоли су, на крилима анђела и облацима, стигли да је поздраве.
Након топлог опроштаја, она је препустила свој дух Господу. Њено тело је пренесено у Гетсимански Врт, на место где су сахрањени њени родитељи, Свети Јоаким и Ана. На путу до гроба, благоухани мирис ширио се из њеног ковчега.
Наставивши са противљењем, један од јеврејских свештеника дрзну се те рукама дохвати ковчег, али му у том тренутку обе руке отпадоше, те он поверова у Христа и оне му се повратише.
