Воздвижење часног Крста, често називан и као (јесењи) Крстовдан, је црквени и народни празник којим се прославља догађај током којег је цар Константин уздигао (воздигао) крст у Риму у част победе над царом Максенцијем.
Овај празник је уведен у част открића Животворећег Крста на којем је распет Исус Христос. Препма традицији, Хелена, мајка цара Константина Великог, отишла је у Јерусалим у потрази за Крстом на којем је Христос био распет. 326. године она је, са помоћу местних хришћана, успешно пронашла Крст и изградила Цркву Светог Гроба на том месту.
Српска православна црква слави Крстовдан 14. септембра по старом календару (27. септембар по грегоријанском) као дан строгог поста, тзв. сухоједење (једење намирница биљнога порекла без термичке обраде), осим ако падне за викенд када се разрешава пост на уље.
У великом броју православних земаља и заједница, Јесењи Крстовдан је дан поштовања и освежења вере. Верници посећују цркве, учествују у светим службама и моле се пред Часним Крстом.
Један од основних поука Јесењег Крстовдана је сећање на жртву коју је Исус Христос поднео за спасење човечанства и важност Часног Крста као симбола те жртве и победе над смрћу.
Празник је обележен црвеним словом. Српски народ препознаје значај овог поста и зато је у народу укорењена изрека: „Ко се Крстом крсти, за Крстовдан пости!“
На Јесењем Крстовдану, православни хришћани се подсећају на величину Божије љубави и милости, и обнављају своју веру и преданост Богу. Нека нас Часни Крст увек подсећа на ту непроменљиву и вечну љубав.
Срећан нам и Богом благословен празник !
.
